PODACI U JEZIKU C++

C++ je programski jezik koji proširuje osnovne mogućnosti C jezika, zadržavajući njegovu sintaksu, ali uvodeći mnoge napredne funkcionalnosti. Jedan od ključnih aspekata ovog jezika je rad sa podacima, gde su osnove slične C jeziku, ali sa značajnim unapređenjima.
C++ pruža fleksibilnost i efikasnost u upravljanju podacima kroz:

• Osnovne tipove podataka: Nasleđene iz C jezika (npr. int, float, char) za rad sa osnovnim vrednostima.
• Prostori imena (namespaces): Omogućavaju organizaciju i izbegavanje konflikata između imena funkcija i promenljivih.
• Nove tipove podataka: Kao što su bool za logičke vrednosti i string za rad sa tekstom, što pojednostavljuje rad sa modernim aplikacijama.
• Konstante: Definisane pomoću ključne reči const, koje osiguravaju da vrednosti ne mogu biti menjane tokom izvršavanja programa.

U nastavku ćemo detaljnije razmotriti osnovne i izvedene tipove podataka u C++ jeziku, razlike u odnosu na C jezik, kao i specifične karakteristike poput:

• Deklaracije i inicijalizacije promenljivih,
• Korišćenja konstanti,
• Organizacije koda kroz prostore imena.

U c++ jeziku slično kao i u C jeziku podaci mogu biti promenljivi(promenljive), za koje je potrebno obezbediti memoriju, konstantni podaci, konstante i simboličke konstante. Za konstante ne rezervišemo memoriju, nego ih jednostavno koristimo u izrazima, ali za podatke, bilo da su promenljivi ili konstantni to moramo da uradimo. Npr. definisanje celobrojnog podatka bi bilo:gde prva reč predstavlja tip podatka, a druga ime podatka (naziv). Dakle,  definisanje podatka potrebno po sledećem šablonu uz napomenu da je reč o prostim podacima.

​tip_podatka  ime_podatka;

---

Da bi ste odgledali video - lekciju za rešavanje jednostavnih primera upotrebom alata "Code Block", kao i primere za samostalan rad, kliknite na sledeći link: Podaci-primeri

---

C++ podržava osnovne tipove podataka kao i C, uz dodatak specifičnih tipova i modernih koncepata. Podaci mogu biti:

1. Promenljivi (varijable): Zahtevaju rezervaciju memorije. Primer:

Konstantni podaci: Deklarišu se sa const ili constexpr:

Logički tip: Za opis logičkih podataka u jeziku C++ postoji tip podatka bool koji se koristi za logički tip. Upotreba logičkih tipova je obično kod grananja u programu upotrebom selekcija if, i-else i if-else if-else.
​Ovaj tip je često korišćen u uslovnim izrazima:
Znakovni  tip(char): Za opis znakova, slova, brojeva, belih i specijalnih znakova se koristi tip char. Ovo je zapravo celobrojni tip koji zauzima veličinu podatka od 1 bajta(engl. 1 byte).
​ Primer kod-a sa upotrebom karaktera:

---

Izvedeni tipovi podataka

Osim nizova i pokazivača, C++ omogućava rad sa klasama, objektima, i standardnim bibliotekama koje pojednostavljuju rad sa kompleksnim strukturama podataka.​
​
Nizovni tip: Ako treba definisati niz brojeva istog tipa, na primer, celih brojeva, koristi se sledeća sintaksa:Ovo rezerviše prostor za 10 elemenata tipa int. Pristup elementima niza se vrši preko indeksa, počevši od niz[0].

Pokazivački  tip: Ako treba definisati pokazivač na podatak tipa double onda se definiše i inicijalizuje pokazivač na sledeći način:​Više o pokazivačima videti na stranici: Pokazivači u C/C++
Od izvedenih tipova podataka se koriste još i klase i funkcijeTip void
​U C++ jeziku, tip void koristi se kada funkcija ne vraća nikakvu vrednost:
​

Označeni i neoznačeni podaci(signed i unsigned)

​Označeni (signed) podaci mogu imati pozitivne i negativne vrednosti, dok su neoznačeni (unsigned) uvek pozitivni. Po podrazumevanju, podaci u C++ jeziku su označeni (signed).
Primeri:Opseg podataka zavisi od veličine u memoriji. Na primer, za 32-bitni int:

• signed int: od -2,147,483,648 do 2,147,483,647
• unsigned int: od 0 do 4,294,967,295

Prva cifra kod označenih brojeva koristi se za određivanje znaka (0 za pozitivne, 1 za negativne), dok preostale cifre predstavljaju vrednost. Ostali osnovni tipovi, poput char, takođe mogu biti označeni ili neoznačeni:Napomena: Tipovi float i double ne mogu biti označeni (signed) ili neoznačeni (unsigned).

Dodela vrednosti podacima

Posmatrajmo sledeći primer:

Primer 1:

Uneti dva cela broja, izračunati njihov proizvod i prikazati rezultat na ekranu.​
Rešenje: ​Dalje, podacima dodeljujemo neku vrednost korišćenjem operatora dodele vrednosti “=”.
Više o operatorima u jeziku c++ pogledati na web stranici: Operatori u C/C++ jeziku
Ovo ne znači jednakost i ne važi da je levo od znaka “=” isto što i desno. Ovde levo mora biti memorija koja treba da dobije neku vrednost a sa desne strane je ta vrednost ili neki izraz čiji će rezultat biti smešten u memoriju sa leve strane. Npr. dodelimo neke vrednosti promenljivima a i b:​Ovo su brojevi 7 i 22 u binarnom obliku. Radi uprošćenja posmatraćemo brojeve u memoriji kao dekadne brojeve​Ako sad uvedemo još jednu celobrojnu promenljivu c:
​i zadamo izraz za množenje brojeva a i b:stanje u memoriji bi bilo:
​Broj koji je  izračunat, stoji u memoriji i da bi se prikazao na ekranu potrebna je neka komanda koja ispisuje vrednost na standarni izlaz(konzolu).
To je u c++ jeziku funkcija  cout iz zaglavlja iostream.
U prethodnom primeru programer je naredbom a=7; i b=22; programski odredio vrednost a i b i korisnik programa na te vrednosti ne bi mogao da utiče. U većini slučajeva je potrebno obezbediti da korisnik unese vrednosti po svojoj želji i za to je potrebno obezbediti komandu koja broj ukucan na tastaturi od strane korisnika privremeno upamti kao niz karaktera  a zatim konvertuje odgovarajućom ulaznom konverzijom u binarnom obliku. Vidi u nastavku čitanje podataka.
​Kompletan kod:
​
Copy

Konstantni podaci

​Ako promenljiva ne menja svoju vrednost tokom programa, definiše se kao konstanta koristeći ključnu reč const.
Primer:​Napomena: Vrednost konstante mora biti dodeljena prilikom deklaracije.

Konstante

​TKonstante su vrednosti koje direktno koristimo u programu, poput 2, 3.14 ili 9.81. Iako nemaju rezervisanu memoriju, one imaju svoj tip:

Datoteke zaglavlja

Datoteke zaglavlja omogućavaju pristup predefinisanim funkcijama.
Primer:

• #include <iostream> – za ulaz i izlaz podataka (cin, cout).
• #include <cmath> – za matematičke funkcije poput sqrt ili pow.

Više informacija o zaglavljima: C++ Reference.

Tipovi podataka u C++ jeziku

U C++ osnovni tipovi podataka su slični kao i u jeziku C, sa proširenjem na logički tip bool i klase koje se koriste za slođene podatke ili objekte. Sledeća tabela ovo ilustruje: Kao što se može videti iz prethodnih tabela, programski jezik C: nema ugrađen tip bool. Logičke vrednosti se obično predstavljaju pomoću int (0 za false, bilo koja nenulta vrednost za true).
​programski jezik C++: Uvodi tip bool sa vrednostima true i false. To poboljšava čitljivost i jasnoću koda.
​

Primer upotrebe bool promenljive u C++

#include <iostream>
using namespace std;

int main() {
bool isValid = true;
if (isValid) {
cout << "Vrednost je true!" << endl;
    } else {
cout << "Vrednost je  false!" << endl;
    }
return 0;
}Ovde je prikazana if naredba koja na osnovu logičke promenljive(tip bool) isValid proverava njenu vrednost i ako je ona tačna izvršava se naredba: cout << "The value is true!" << endl;
koja ispisuje tekst: "Vrednost je true", a ako isValid promenljiva ima vrednost false, onda se ispisuje tekst "Vrednost je false".Naredbe cout i cin će biti opisane u tekstu, u nastavku.

Razlika za klase i objekte u programskim jezicima C i C++

• C: Klase nisu podržane. Podaci i funkcije su organizovani pomoću struktura (struct) i funkcija.
• C++: Uvodi klase, koje omogućavaju objektno-orijentisano programiranje. Klase kombinuju podatke i metode u jednu jedinicu, podržavaju enkapsulaciju, nasledstvo i polimorfizam.

Primer sa klasama i objektima u C++

#include <iostream>
#include <string>
using namespacestd;

class Student {
public:
stringime;
int starost;

void introduce() {
cout << "Zdravo, ja sam " << ime << " i imam " << starost << " godina." << endl;
    }
};

int main() {
    Student s1;
    s1.ime= "Marko";
    s1.starost= 20;

    s1.introduce();
return 0;
}

Ulazno izlazni tokovi podataka u C++

Ulazna konverzija u C++ (cin):

​Objekat cin koristi se za unos podataka u C++ jeziku i dolazi iz biblioteke <iostream>. Unos se ostvaruje pomoću operatora ekstrakcije (>>), koji preuzima vrednosti unete sa tastature i čuva ih u promenljive.

Primer:

#include <iostream>
using namespacestd;

int main() {
int broj; //definiše se podatak broj
cout << "Unesite broj: "; //Ispis teksta na ekranu
cin >> broj;  //unos broja
cout << "Uneli ste: " << broj << endl; //Ispis broja na ekranu
return 0;
}

Izlazna konverzija u C++ (cout):

Objekat cout, takođe iz <iostream> biblioteke, koristi se za ispis podataka. Operator umetanja (<<) šalje podatke na standardni izlaz (obično ekran). Može se koristiti lančano za ispis više vrednosti.

Primer:

cout << "Zdravo, " << "svete!" << endl;

Tokovi podataka u C++:

U C++-u, cin i cout rade sa tokovima podataka:

• cin je ulazni tok za čitanje podataka.
• cout je izlazni tok za slanje podataka.

Ovi tokovi omogućavaju konverziju tipova, rad sa baferima i proveru grešaka.
Napomena: Možete proširiti objašnjenje primerima sa formatiranim unosom (getline) i ispisom.
Pročitajte više o tome u člancima:C Stringovikao i Stringovi u C/C++ jezikuKada se izvrši naredba:

cout << "Zdravo, " << "svete!" << endl;
​
 evo šta se događa:

1. Objekat cout: cout je objekat klase ostream, koji se koristi za ispis podataka na standardni izlaz (najčešće ekran).
2. Operator <<: Ovo je preopterećeni operator umetanja (insertion operator). On prebacuje vrednosti na desnoj strani u tok podataka koji cout obrađuje.
3. Tok podataka: "Zdravo, " se prvo šalje u tok podataka vezan za cout. Zatim se operator << primenjuje ponovo sa "svete!", dodajući ga na postojeći tok.
4. endl: Ovaj manipulator dodaje znak za novi red (\n) i odmah isprazni tok (flush), osiguravajući da podaci budu prikazani.

Konverzija podataka

• "Zdravo, " i "svete!" su stringovi tipa const char*. Tok automatski prepoznaje njihov tip i prosleđuje ih metodi ostream::operator<< koji zna kako da obradi stringove.
• Ako bi se koristili drugi tipovi podataka (npr. int ili double), operator << bi pozvao odgovarajuću funkciju za konverziju tih tipova u tekst.

​

Ilustracija s različitim tipovima:cout << "Broj: " << 42 << ", Realan broj: " << 3.14 << endl;
​Broj 42 se konvertuje u tekstualni oblik "42", a 3.14 u "3.14" pre umetanja u tok.Suština: 
Operator << i tok cout zajedno omogućavaju fleksibilan, tip-bezbedan ispis podataka u C++, oslanjajući se na preopterećenje funkcija kako bi podržali različite tipove podataka.

​Deklaracija i inicijalizacija različitih tipova podataka

U programskim jezicima C i C++, promenljive moraju biti deklarisane pre nego što ih koristimo. Deklaracija uključuje definisanje tipa podatka i imena promenljive, dok inicijalizacija podrazumeva dodelu početne vrednosti promenljivoj.

Primer deklaracije i inicijalizacije osnovnih tipova podataka

Sledeći primer ilustruje deklaraciju i inicijalizaciju različitih tipova podataka u  C++ jeziku:#include <iostream> // Uključivanje biblioteke za ulaz/izlaz
#include <iomanip>// Za formatiranje izlaza

int main() {
// Celobrojni tipovi
int a = 10;          // Deklaracija i inicijalizacija celog broja
short b = 5;         // Kratki tip
long c = 1000000;    // Dugi tip

// Realni brojevi
float pi = 3.14f;    // Float tip (kraća decimalna preciznost)
double e = 2.71828;  // Double tip (duža decimalna preciznost)

// Karakteri
char ch = 'A';       // Jedan karakter

// Logički tip
bool isValid = true; // Logička vrednost

// Ispis rezultata koristeći std::cout
std::cout << "Celobrojni: " << a << ", " << b << ", " << c << std::endl;
std::cout << "Realni brojevi: " << std::fixed << std::setprecision(2) << pi << ", "
              << std::setprecision(5) << e << std::endl;
std::cout << "Karakter: " << ch << std::endl;
std::cout << "Logička vrednost: " << std::boolalpha << isValid << std::endl;

return 0;
}

---

Objašnjenje:

1. #include <iostream>:
   • Koristi se za ulaz/izlaz putem std::cout i std::cin.
2. #include <iomanip>:
   • Omogućava kontrolu nad formatiranjem, kao što su decimalna preciznost (std::setprecision) i fiksni format (std::fixed).
3. std::boolalpha:
   • Prikazuje logičke vrednosti (true/false) kao tekstualni prikaz umesto numeričkog (1/0).
4. std::fixed i std::setprecision:
   • Koriste se za kontrolu formata realnih brojeva.

Razlika između float i double

• float koristi 4 bajta memorije i omogućava manju preciznost (približno 6 do 7 decimalnih cifara).
• double koristi 8 bajtova memorije i omogućava veću preciznost (približno 15 do 16 decimalnih cifara).

Primer

#include <iostream>
#include <iomanip>// Potrebno za setprecision

int main() {
float x = 0.123456789f;   // Float tip
double y = 0.123456789;   // Double tip

// Podešavanje preciznosti i ispis float vrednosti
std::cout << std::fixed << std::setprecision(9);
std::cout << "Float vrednost: " << x << std::endl;

// Podešavanje preciznosti i ispis double vrednosti
std::cout << std::fixed << std::setprecision(16);
std::cout << "Double vrednost: " << y << std::endl;

return 0;
}
Objašnjenje:

1. #include <iomanip>
   Ovo zaglavlje omogućava korišćenje funkcija poput std::setprecision za podešavanje broja značajnih cifara pri ispisu.
2. std::fixed
   Postavlja ispis brojeva u fiksni decimalni format, čime se sprečava naučni zapis.
3. std::setprecision(9) i std::setprecision(16)
   Određuje broj cifara posle decimalne tačke.
4. Razlika između float i double
   • float: Prikazuje 6-7 značajnih cifara.
   • double: Prikazuje 15-16 značajnih cifara.

​Rezultat izvršavanja programa:

Praktična upotreba različitih tipova

• Koristite float kada vam je potrebna manja preciznost i želite da štedite memoriju (npr. u grafičkim aplikacijama ili igrama).
• Koristite double kada vam je potrebna velika preciznost (npr. u naučnim ili finansijskim aplikacijama).

Prostor imena(namespace) u C++

U C++ prostor imena (namespace) je mehanizam koji omogućava organizaciju koda i sprečava konflikt između identifikatora (npr. imena funkcija, klasa ili promenljivih) koji imaju isto ime, ali se koriste u različitim kontekstima.
​Prostor imena se definiše pomoću ključne reči namespace. Sve što se deklariše unutar prostora imena pripada tom prostoru i može se pozivati samo pomoću odgovarajuće kvalifikacije (ime prostora imena kao prefiks).

Primer:

#include <iostream>

// Definicija dva prostora imena
namespace MojProstor {
void prikazi() {
std::cout << "Funkcija u MojProstor" << std::endl;
    }
}

namespace DrugiProstor {
void prikazi() {
std::cout << "Funkcija u DrugiProstor" << std::endl;
    }
}

int main() {
// Poziv funkcija iz različitih prostora imena
    MojProstor::prikazi();
    DrugiProstor::prikazi();

return 0;
}Rezultat:

Ključna reč using

Ključna reč using se koristi za:

1. Uvođenje prostora imena u trenutno okruženje, čime se pojednostavljuje pristup članovima tog prostora.
2. Deklaraciju pojedinačnih članova prostora imena.

Primer 1: Korišćenje cele sadržine prostora imena

#include <iostream>
using namespace MojProstor;

namespace MojProstor {
void prikazi() {
std::cout << "Koristimo MojProstor bez prefiksa" << std::endl;
    }
}

int main() {
prikazi();  // Direktan poziv jer je MojProstor uveden
return 0;
}

Primer 2: Uvođenje samo jedne funkcije iz prostora imena

#include <iostream>
namespace MojProstor {
void funkcija1() {
std::cout << "Funkcija 1" << std::endl;
    }
void funkcija2() {
std::cout << "Funkcija 2" << std::endl;
    }
}

using MojProstor::funkcija1;

int main() {
funkcija1();  // Direktan poziv
     MojProstor::funkcija2();  // Ovo je potrebno za funkcija2 jer nije uvedena sa using
return 0;
}

Testirajte svoj kod ovde!

Unesite podatke za program:Run Code

Primeri za vežbu

1. ​Uneti poluprecnik kruga i izracunati površinu
2. Učitati stranice trapeza i izračunati površinu.
3. Učitati vreme u sekundama i ispisati u obliku hh:mm:ss

---

Rešenja:

U trećem koraku izračunavamo površinu koristeći poznati obrazac za površinu kruga. Za množenje je obavezna upotreba operatora " * " , dok je simbolička konstanta definisana direktivom pretprocesora #define u gornjem delu fajla.

U 4. koraku se na ekranispisuje poruka sa vrednošću površine, koja se isčitava iz memorije označene u ovom programu sa P. Za izlaznu konverziju se koristi format %f za podatke tipa double.

Resenje primera 3:

​Zadatak rešavamo u 4 koraka:
Ovde korisnik unosi vreme u sekundama koje treba biti ceo broj​Da bi od ovog broja dobili minute i sate upotrebićemo operator % koji daje ostatak deljenja dva cela broja, kao i operator “/” koji daje rezultat deljenja bez decimalnog dela odnosno ceo broj zaokružen na prvu manju vrednost.  Da bi dobili broj celih časova u ukupnom broju sekundi delimo
vremena u sekundama i 3600, vrSek/3600, a da bi dobili koliko je sekundi preostalo koristimo „%“, dakle vrSek % 3600.
Kod koji ovo radi:​U slučaju da je uneto vreme 7400s, h bi bilo 2 časa, jer 7500/2=2, ako zaokružimo na prvi manji ceo broj, dok bi ostalo nepodeljeno 300s. To je rezultat peracije 7200%3600=300;
Na sličan način bi od preostalog broja sekundi (ostSek) dobili minute, ali u ovom slučaju bi za delilac uzeli 60 jer 1min=60sek;Ostatak bi sada ostale sekunde koje dalje ne treba deliti. Konačno za prikaz vremena koristimo printf formatiranu da prikazuje 2 cifre za sate, minute i vreme. U slučaju jednocifrenih brojeva prikazuje 0 kao prefiks. Dakle:Kompletan kod: ​Posle pokretanja:

---

Srodni članci

Primeri zadataka sa podacima
Rad sa stringovima
Rešeni zadaci iz oblasti podaci
Algoritmi-prosti brojevi
​Algoritmi - Fibonačijev niz
​
​
​
​