Veštačka inteligencija → Modul 1 → Tjuringov test

Tjuringov test i „igra imitacije“

Kako da znamo da li je mašina inteligentna? Alan Tjuring je 1950. godine predložio jednostavnu igru umesto teške rasprave o tome šta je „mišljenje“. Taj predlog i danas pokreće rasprave – naročito otkako četbotovi pišu kao ljudi.

Kako izgleda test

1. Sudija sedi u jednoj prostoriji, a čovek i računar u drugoj. Sudija ih ne vidi i ne čuje.
2. Sa oba sagovornika razgovara samo pisanim porukama, o bilo čemu.
3. Na kraju sudija pokušava da pogodi ko je čovek, a ko računar.
4. Ako sudija ne može pouzdano da ih razlikuje, kažemo da je računar prošao test.

Tjuring je ovo zvao „igra imitacije“ (engl. imitation game), jer računar pokušava da imitira čoveka.

Zašto je test bio važan

• Pretvorio je filozofsko pitanje u ogled koji može da se izvede.
• Usmerio je pažnju na jezik – razgovor traži znanje o svetu, logiku i maštu.
• Decenijama je bio cilj kome su istraživači težili.

Da li današnji četbotovi prolaze test?

U kratkim razgovorima današnji četbotovi često zvuče kao ljudi, a u nekim ogledima ljudi nisu uspevali pouzdano da ih razlikuju od čoveka. Ipak, većina naučnika smatra da to ne dokazuje da mašina misli ili razume:

• Imitacija nije razumevanje. Program može da nauči kako ljudi pišu, a da ne zna šta reči znače u stvarnom svetu.
• Test zavisi od sudije. Neiskusan sudija lakše se prevari (setimo se ELIZE iz 1966).
• Test meri samo razgovor. Ne proverava da li mašina ume da reši nov problem, da se snađe u stvarnom svetu ili da uči iz malo primera kao dete.

Zato se danas veštačka inteligencija proverava mnogim drugim testovima: zadacima iz matematike i programiranja, testovima razumevanja teksta, slagalicama koje traže logiku.

Misaoni ogled: „kineska soba“

Filozof Džon Serl je 1980. godine opisao ogled: čovek koji ne zna kineski zatvoren je u sobi sa debelom knjigom pravila. Kroz otvor mu ubacuju papiriće sa kineskim znacima, a on po pravilima iz knjige sklapa odgovore. Spolja izgleda kao da soba „zna kineski“ – ali čovek unutra ne razume ni reč.

Serl je hteo da pokaže da ispravni odgovori ne znače i razumevanje. Drugi filozofi se ne slažu: možda „razume“ ceo sistem (čovek + knjiga), a ne čovek sam. Ova rasprava traje i danas – o njoj više u lekciji o svesti veštačke inteligencije.

Aktivnost: igra imitacije u razredu

1. Izaberite sudiju i dva „sagovornika“. Jedan sagovornik odgovara iskreno, a drugi pokušava da odgovara „kao mašina“ (kratko, bez emocija, ponekad pogrešno razume pitanje) – ili obrnuto, kao mašina koja se trudi da liči na čoveka.
2. Sudija postavlja pitanja na papiru; odgovori se vraćaju na papiru (bez rukopisa koji bi otkrio ko piše – npr. svi pišu štampanim slovima).
3. Posle 5 pitanja sudija pogađa. Razgovarajte: koja pitanja su najviše pomogla?

Česte zablude

• „Ko prođe Tjuringov test, ima svest“ – test meri samo da li razgovor liči na ljudski, a ne šta se dešava „unutra“.
• „Tjuringov test je zvanični ispit za AI“ – to je misaoni ogled i ideja, a ne propisan ispit; ne postoji jedno zvanično pravilo kako se izvodi.

Zadaci za vežbu

Pokušaj prvo sam, pa tek onda otvori rešenje.

1. Opiši Tjuringov test u tri koraka.
2. Smisli dva pitanja kojima bi pokušao da otkriješ da li razgovaraš sa programom.
3. Šta je Serl hteo da pokaže primerom „kineske sobe“?

Proveri znanje